Šta su zubni implanti?

Zubni implanti se u današnje vreme nameću kao najbolje rešenje u slučaju nedostatka jednog ili više zuba, uključujući nedostatak svih zuba u vilici. Implanti se ugrađuju u viličnu kost i smatraju se veštačkim korenovima koji će nositi buduće zubne krunice. Veštački zub je zbirni naziv za šraf koji se postavlja u kost, abatment koji je veza između šrafa i krunice i same krunice, koja je jedini vidljivi deo implanta. Ugradnja zubnih implanata danas je rutinska operacija sa preko 96% uspeha. Čak i kod potpune bezubosti ova procedura obavlja se brzo, u dve faze sa tromesečnom pauzom i uz privremenu protezu koju pacijent dobija u međuvremenu, tako da sam implantološki zahvat ne utiče na životni tempo. Kao rešenje za potpunu bezubost, fiksni rad sa implantima je jedna od dve opcije, pri čemu je druga opcija proteza zakačena na zubne implante.

Veštački zubi za celu vilicu

Situacija u vilici kada pacijent nema nijedan zub u jednoj ili obe vilice ili kada su svi postojeći zubi indikovani za vađenje naziva se totalna bezubost. Ovo stanje otklanja se fiksnim zubnim radom ili protezom fiksiranom na zubne implante. Fiksni, nepokretni zubno-implantni rad vraća preko 90% funkcionalnosti i prirodnog osećaja u odnosu na period kad su pacijenti posedovali prirodne zube, dok proteza zakačena na lokatore tj. zubne implante rehabilituje pacijenta oko 60%. Broj dentalnih implanata koji je potreban za fiksni zubni rad je šest do osam po jednoj vilici. Da bi fiksni zubni rad mogao da izdrži opterećenje potrebno je ugraditi veći broj veštačkih šrafova nego kod zubnih proteza gde se deo opterećenja prenosi sa proteze na meka tkiva. Pored broja šrafova, na složenost, pouzdanost i trajnost fiksnog rada utiče i vrsta krunica, čija osnova može biti metalna ili cirkonijumska.

Proteza na implantima

Zubna proteza zakačena na lokatore podrazumeva ugradnju između dva i četiri dentalna šrafa po vilici i prikopčavanje dentalne proteze na ugrađene zubne implante. Ključne razlike između proteze na zubnim implantima i fiksnog zubnog rada je u tome što je proteza manje komforna, ali je sa druge strane cenovno povoljnija i može da se skida, što olakšava održavanje. Međutim, proteza na lokatorima je manje komforna, uz osećaj koji nije isti u poređenju sa prirodnim zubima. Idealan broj dentalnih implanata za zubnu protezu na drikerima je četiri na svakoj vilici, ali često se rade i proteze sa tri implanta po vilici. Nova zubna proteza se uglavnom izrađuje nakon par meseci od ugradnje titanijumskih šrafova, a u međuperiodu se nosi stara zubna proteza. Važno je napomenuti da zubna proteza na lokatorima omogućava lak prelazak sa proteze na fiksni implantni protetski rad.

Ugradnja veštačkih zuba

Iako se po tehnici rada, potrebnim materijalima i ceni po zubu ugradnja jednog veštačkog zuba ne razlikuje od ugradnje implanata u celoj vilici, ugradnja manjeg broja veštačkih zuba je neprocenjivo jednostavniji zahvat. Bilo da želite da vam se zameni samo jedan zub ili više zuba možete biti sigurni da će zahvat biti obavljen brzo, da ćete estetski i funkcionalno biti potpuno zadovoljni, kao i da će ugrađeni zubi biti potpuno kompatibilni sa svim budućim protetskim intervencijama. Implanti će biti iste nijanse kao vaši ostali zubi, tako ih vizuelno neće biti moguće prepoznati kao implante, a mogu biti i svetliji ako planirate da u budućnosti ugradite još veštačkih zuba. Ako ugrađujete manji broj veštačkih zuba, preporučujemo korišćenje najkvalitetnijih šrafova, abatmenta i krunica, jer nema velike kumulativne razlike u ceni kao kada se radi cela vilica.

Sinus lift

Stomatolozi i njihovi pacijenti veoma često se suočavaju sa situacijom kada nakon gubitka zuba u bočnim regijama u vilici više nema dovoljno kosti da bi se ugradili implanti. Iako su mogući i drugi slučajevi, nedostatak kosti najčešće se ispoljava kroz uvećavanje sinusne šupljine, što se dešava zbog gubitka zuba. U tom slučaju ne može se pristupiti ugradnji implanata jer bi zubni implanti ugrađeni u takvu kost prominirali (ulazili) u sinusnu šupljinu, bez mogućnosti da se njihov kraj učvrsti u kosti. Ipak, to ne znači da u takvoj situaciji nije moguće ugraditi implante, već samo da je potrebno preduzeti određene korake kako bi se obezbedila koštana potpora za buduće implante.

Nadoknada kosti

Nadoknada kosti omogućava ugradnju zubnih implanata kod pacijenata čija vilična kost nema dovoljnu visinu i/ili debljinu da bi podržala implante.
Ovaj tip nadokande kosti, odnosno dodavanja veštačke kosti, razlikuje se od nadoknade kosti oko parodontopatičnih zuba tokom režanj operacije kao hirurške procedure lečenja parodontopatije. Za te potrebe obavlja se nadoknada kosti ograničenog kakraktera, što podrazumeva dodavanje malo veštacke kosti oko samog zuba, radi njegovog učvršćivajnja i produžavanja životnog veka zuba.

Redosled ugradnje implanata

Nakon analize 3D ortopana ili CBCT snimka poznato je ima li dovoljno zubne kosti za ugradnju zubnih implanata. Po izradi detaljnog plana terapije pacijent dobija sve neophodne lekove kao obaveznu pripremu za sam hirurško-implantski zahvat i proces ugradnje titanijumskih šrafova može početi već sutradan. Hirurška intervencija ugradnje zuba može trajati od pola sata, za ugradnju jednog titanijumskog implanta, do nekoliko sati ako se ugrađuje više šrafova. Sledećeg dana pacijent dolazi na kontrolu i naredna četiri meseca provodi čekajući da šrafovi srastu sa kostima. Pre same izrade je veoma važno definisati boju, oblik i dužinu budućih dentalnih krunica, a pacijentu se pomaže pokazivanjem slika različitih tipova i boja krunica. Za izradu zubnih krunica potrebno je 7 do 14 dana. Konačno sledi definitivno pritezanje abatmenta u zubni implant i cementiranje budućih zubnih krunica.